Ovaj put Vučić ne mora da menja ništa. On ove izbore nikako ne može da izgubi, uprkos tome što je od prethodnih izgubio minimum 20% podrške.
Računica je vrlo jednostavna. Svi mediji su u njegovim rukama. Ne postoje čak ni novine koje ga ne podržavaju, osim u poslednje vreme Kurira koji mu svojim tekstovima zapravo više ide na ruku, ne samo zbog reputacije koju ima, nego zato što mu ništa suštinski ne zamera. Isto kao i parlamentarne stranke koje se u deset najvažnijih pitanja slažu s njegovom politikom, a svodi se praktično i potpuno u poslušnosti prema Americi i EU. I u stavu da nam je jedini zacrtani put članstvo u EU, bez obzira na posledice, pa i na gubitak teritorije, kompletne infrastrukture, industrije, poljoprivrede, svega, samo da mi nekako uđemo u EU i NATO i sve će nam cvetati kao u bajci. Kao u Bugarskoj i Rumuniji pa još gore. Znaju svi oni da od toga nema ništa, ali isto tako znaju da bez podrške sa Zapada u Srbiji nije moguće pobediti na izborima. Eto prvog razloga zašto Vučić sa svojom bulumentom ne može da izgubi. On uživa ogromnu podržku Zapada jer se dosad pokazao poslušnijim od svih. Toliko da je čak za savetinka uzeo glavom i bradom Tonija Blera.
Paradoks je u tome što ispitivanja javnog mnjenja govore da je želja za ulazak u EU u sve većem opadanju.
Ali to nije sve. Vučić je paranoičan, a ima i razloga da bude zašto. Njegovi politički protivnici, iako duvaju u isti rog, mogli bi lako da ubede strance da će biti poslušniji od njega, baš kao što je i on u poslednjem momentu na onim prelomnim izborima ubedio njih da će biti poslušniji. Tome služi plan B koji je odavno poznat u siromašnim zemljama s krhkom demokratijom. Svaki siromašni birač dobiće novčanu nadoknadu ako zaokruži ovu bandu. Istu stvar je uradila i Demokratska stranka na tim pomenutim izborima, ali se malo preračunala i smetnula s uma da u drugom krugu može da pobedi Nikolić.
Dakle, siromašni ste, nemate pare ni za šta, grcate u dugovima, još imate i porodicu, a politika vas nimalo ne zanima. Takvih u Srbiji ima barem milion u biračkom telu. A taj milion mogao bi da se pretvori u dobrih dvadesetak posto glasova onih koji su izašli na birališta. Da izračunamo, svakom biraču po hiljadu dinara (toliko nudi SNS zasad po saznanjima do kojih smo došli, dok je DS davala dve hiljade). Dakle, milijardu dinara, iliti tričavih osam miliona evra. Šta je to za njih? Sve i da ponude duplo više, to je opet manje od svake naprednjačke afere koja se vrti obično oko pedesetak miliona dolara. A vredi. Dobiće mandat za četvorogodišnju krađu i tapšanje po ramenu.
U Srbiji postoje i stranke koje su protiv EU i NATO ali su one toliko marginalizovane i etiketirane kao ekstremno desničarske, ksenofobične, nacističke i zaogrnute u mračne snage prošlosti (Miloševićeva terminologija za tadašnju opoziciju) da nemaju nikakvih šansi, pogotovo što ih je u medijima nemoguće sresti osim pod nekom od ovih etiketa. Zašto ove stranke ne traže poštenije izborne uslove pod pretnjom bojkota? To je jedina šansa za njih da uopšte pređu cenzus, ali pošto to ne rade, ostaje sumnja da su i one potkupljene.
Moramo ipak da objasnimo kako funkcioniše taj sistem potkupljivanja. Vrlo je jednostavan. Na spisku ste siromašnih i nezainteresovanih. Kontaktira vas aktivista SNS-a i da vam izborni listić sa već zaokruženim kandidatom SNS-a i prvih 500 dinara. Vaša dužnost je da unesete taj listić na svoje biračko mesto, uzmete drugi, prazan, ubacite u kutiju onaj popunjen koji ste ranije dobili, vratite se svom kontaktu i predate mu prazan listić i tako dobijete i drugih obećanih 500 dinara. Tog dana će vaša deca možda okusiti i miris mesa. I Vuk sit i ovce na broju.
Ali ni to nije sve. Brojanje glasova. Ovako skrajnute čak i parlamentarne stranke ne mogu ni na koji način da pokriju sva izborna mesta. Drugim rečima, tamo gde ne bude bilo kontrole, tamo će svaki glas ići Vučiću, bez izuzetka. Ako se neko nada Cesidu, neka se samo seti ko je tokom poplava s Vučićeve strane izabran za kontrolu novca za pomoć poplavljenim područjima i građanima. Ni manje ni više nego Marko Blagojević, bos ove ionako sumnjive organizacije.
Na kraju, nije baš sve tako beznadežno. U nekim zemljama su se građani udružili i ponudili tim istim siromasima štabove u koje će donositi te popunjene listiće i kupovati ih od njih za veće pare nego što nudi stranka koja ih potkupljuje. Dakle, u ovom slučaju, ti siromasi bi dobijali više, 1.500 dinara, a SNS bi ostao bez kupljenih milion glasova, i, što je možda još važnije, s manje izašlih na birališta. A tu bi bili i dokazi o izbornoj krađi. No, čak i kad bi se ova utopija ostvarila, uz sve ranije pobrojane razloge i sudstvo koje je takođe u rukama SNS-a, Acke nikako ne može da izgubi.
Jebiga...